Could have had it all...

Baš pričamo ja i baba o mojoj budućnosti. Ja, naravno, počinjem da maštam o Njujorcima, Londonima i Los Anđelesima, i zanimanjima koje volim, a koja, kako baba kaže, nikad novca neće doneti, i baba me tu saseče u korenu. Neka fora 'nemoj da se nadaš, tamo su ljudi ovakvi, tamo onakvi, tamo treba veza, tamo treba para, nema realnih šansi da ti, dečko iz neke ruralne sredine, postigneš nešto tako kao život u Njujorku. A otkud znaš baba? 'Oćeš se iznenaditi razglednici iz Njujorka?

Jednostavno, to mi je bez veze. Žena sada, 63 godina, konstantno kuka kako joj je krivo što nikad nije otišla u Nemačku, a imala je toliko prilika! I sad je njoj krivo što nekad, dok je bila mlada i lepa, nije uradila nešto povodom svog života, a mene za sve nešto što bih želeo da uradim savetuje da odustanem. Pa čekaj, zbog čega da odustanem? Ti da sad možeš, ti bi svakako pokušavala da uradiš nešto. Ja neću dozvoliti da tako, kao ti ispropuštam prilike, pa da, docnije, u šezdesetima kukam nad svojim životom. Ambiciozan sam, i ne smatram to svojom manom. Neambiciozni ljudi, i ljudi koji se zadovoljavaju nekim sitnicama, i malim stvarima, kao i moja Bilja, neće uspeti, najčešće, u životu. Posle će se u šezdesetima gubiti u svojoj patetici i neispunjenim fantazijama.

Odlučio sam, kad završim fakultet, nadam se filološki, prevodiću knjige! Takođe bih voleo i da osnujem neku svoju izdavačku kuću, gde, naravno, neće biti Marijane Mateus. To bi mi bilo zanimljivo... Uživam u čitanju, a prevođenje knjiga, iako nimalo lak posao, mi se čini vrlo primamljivim. A ko zna, možda nekad i odem u Njujork!? Da završim, mislim da u životu treba imati ambicija, i ciljati visoko, a ne bojati se svega, jer je to jedini način da se nešto i ostvari!

Stil pisanja dolazi iz kopiranja ili...

Nešto sam počeo da se blesavim. Tačnije, krenuo sam da pišem 'roman'. Ne, još uvek nikom ništa nisam pokazao jer mi je sva ta pisanija još uvek previše privatna. Krenuo sam pričom o glavnom liku, i planiram da pišem o svemu što mu se dešava, neka neobavezna radnja... mada, potajno imam još jedan trilerčić u rukavu. Ko zna? Možda Simona (lik) i ne bude živa na kraju romana, a možda se i proslavi. U stvari, ko zna 'oću li uopšte završiti taj roman?

I tako, pišem ja, i pišem, i odjednom vidim da mi sve to moje neverovatno liči na nešto što sam već pročitao. Pa obrišem. I opet ispišem skoro ceo pasus, i opet je stil pisanja neverovatno sličan, ali sada već nekom drugom piscu, iiiii opet izbrišem. A, onda sam se zapitao; da li se lični stil pisanja razvija iz prvobitnog kopiranja omiljenih pisaca, ili se osoba jednostavno mora roditi s nekim svojim talentom i stilom?

Sam sebe, dok pišem, hvatam kako očigledno pišem stilom konkretnih pisaca. I čim to primetim, obrišem taj deo. Međutim, krenuo sam da razmišljam o tome. Verovatno da se prvo mora kopirati da bi se postiglo nešto svoje. Ovo je skoro kao teorije nativizma i emprirzma u psihologiji. Nativizam navodi nasleđe kao jedini, i odlučujući faktor u formiranju čovekove ličnosti, što bi ovde bio veliki talenat po rođenju koji odmah ima svoj određeni stil. A teorija emprizma, koja kao faktor u formiranju ličnosti navodi uticaj sredine na čoveka, bi ovde bila originalnost nastala iz kopiranja. Ne znam, mislim da je ovde taj neki uticaj raznih pisaca mnogo verovatniji za formiranje ličnog stila nego samo neki veliki talenat. Ne! Znate šta?! Setio sam se strukturalizma! On navodi i nasleđe (fizičko i psihičko), i uticaj sredine na formiranje čovekove ličnosti. Zapravo, ova teorija ima najviše pristalica, a i jeste najrealnija. Na kraju, recimo da je potreban i talenat, ali i neko kopiranje raznih pisačkih stilova da bi se formirao lični stil pisanja jedne ličnosti.

Eto, bilo je jednostavno, više neću da brišem, čak iako mi zaliči na nekoga. Ipak mi je ovo prvi roman! Daa, voleo bih da budem pisac, iako nema 'leba od toga, ili bih voleo da budem urednik knjiga, a sanjam i o otvaranju sopstvene izdavačke kuće knjiga. A, opet, mogu i da ostanem na sopstvenom fahu pa da prevodim knjige... Težak je život nas umetnika! :)

Šta vi mislite o svemu ovome? Jeste li i vi u početku kopirali? Mislite li da se stil stvarno razvija iz kopiranja, ili podržavate teoriju talenta i stila po rođenju? Možda ste ipak za univerzalu?

Bajdvej, još uvek sam živ. Škola ide odlično, iiiii baaaš dugo nisam pisao! :)

Gde mi je daljinski?!

Znate onu scenu? Umorni ste, ležite kod kuće na kauču i ne znate gde vam je daljinski. A nikog u blizini da vam pomogne. Vi ste se ulenjili, trenutno ste u stadijumu couch potato. Onda sledi ono okretanje po krevetu, pa spuštanje dole i traženje. Evo nekih mesta gde vam se može naći daljinski.

1. Na televizoru.

Gadna situacija, ustajanje je neophodno. Tada sledi razmišljanje, i tada se neki opredeljuju za ustajanje, a ovi drugi koji na kraju više energije istroše, a misle da su prevarili zakone fizike, se skotrljaju s kreveta i onda odmile do tv-a i zgrabe daljinski.

2. Ispod kreveta.

Česta situacija. Može da bude triput komplikovanija ako vam ispadnu baterije. Tada vam treba baterijska lampa i neka poduža motka. Onda motku zavučete i pokupite sve i svašta. Nađete neki dinar u metalu, prašinu, prsten i među svim tim i baterije i daljinski - i onda ste srećni.

3. Ispod jastuka.

Menjali ste kanale, menjali, i menjali i kada ste konačno našli nešto normalnog sadržaja stavili ste pored sebe daljinski, a onda se namestili i prekrili ga jastukom. Emisija se završila, ali daljinskog nema :O Prevrćete se po krevetu, i na kraju podignete jastuk. Jeee.

4. Ispod vas.

Najčešća situacija. Iz nekog razloga ga nikad ne osetite, i to vam onemogućava pronalaženje. Tražite ga, tražite i tražite, i nema ga nigde. Onda ustanete besni, spremni na sve, i ta raam, eto daljinskog. Onda se lupite po čelu, i legnete opet.

 

Dragi Vi, ovaj post sam napisao samo da bih nešto napisao, ali može da se desi i nekom da pomogne. Ovo je kao upustvo za pronalaženje. :)

 

Uživajte :)

Blog projekat - 365

Verovatno je većina vas čula za ovo. Ja nisam, tek sam skoro naleteo i dopao mi se koncept. Evo ukratko za one koji nisu čuli...

Projekat 365 se sastoji iz toga da na poseban blog vi postujete svakog dana - cele jedne godine. Znači, kreće se od januara, i završava u decembru. Vaši postovi ne moraju biti dugački, dovoljan je jedan pasus o dešavanjima tog dana, znači kao dnevnik i obavezno je da uz svaki post postavite i neku sliku koju ste uslikali tog dana, ma bilo šta to bilo.

Ideja mi se čini vrlo interesantna, ne znam ko je začetnik, ali mislim da ću probati da ispunim ovo iako mi izgleda kao mišn imposibl. Verovaću u sebe i počeću da radim to sad od januara.

Bilo bi odlično kad bismo imali time machine, ali i ovako možemo proizvesti isti efekat! Kroz godinu dana ćete moći da vidite šta ste kad radili. Takođe biste mogli da imate i užasno zanimljiv foto album... Mislim, zamislite! Imali biste dokumentovano mnogo stvari, što je dobro ako kao i ja ne možete da se setite šta ste preksinoć večerali :)

Mislim da ne bi trebalo da bude puno teško, ako propustite neki dan napišite i za taj prošli i sadašnji - samo imajte sliku za svaki dan. S obzirom na to da danas skoro svi imaju telefone s kamerama i to bi trebalo da bude piece of cake. Bilo bi još bolje da i editujete neke svoje slike, na neki način se bavite amaterskom fotografijom (to me je oduvek privlačilo), a i danas ima svakakvih prizora za uslikati.

Meni lično, ovo deluje prilično interesantno i upustiću se u ovaj projekat i nadam se da ću izdržati :) Poželite mi sreću :)

Šta vi mislite o ovom projektu?
Da li se neko od vas upuštao u ovako nešto? Jeste li izdržali?

Jedno tipično odeljenje

Tipično odeljenje... Palo mi je na pamet. Zašto da ne? Napisaću ovo iz moje perspektive, i pišem ovaj tekst zbog zabave, kako svoje - tako i vaše. Dakle, evo neki 'opštih' tipova koji su mi pali na pamet:

 

Dosadnjakovići

Pol: Najčešće muški

Gde sede: U prvoj klupi ispred katedre

Kratak opis: Najčešće dvojica najboljih drugara od četvrtog osnovne. I dalje sede zajedno, pomažu jedan drugom u savladavanju gradiva. Najčešće su dobri ili vrlo dobri. Za vreme škole su u stanju da neprestano pričaju, dosađuju i nastavnicima tako da ih pojedini i premeštaju u neke klupe pozadi. Dosađuju i drugarima iz odeljenje tako što neprestano (kad kažem neprestano - i mislim neprestano) postavljaju besmislena pitanja, a onda se smeju sami sebi, najčešće nekom svom laspsusu, ili nekoj svojoj 'duhovitoj' opasci. Vama su urenebesno smešni, odnosno imaju zarazan smeh, pa se ni vi ne možete nekad smiriti od smejanja... njima. U školi ne zatvaraju usta, ali su zato kod kuće mirni kao bubice. Sve u svemu, jako pozitivni likovi, stalno pričaju i smeju se. Uglavnom, pored njih nikad nije toliko dosadno, i odeljenje je bez njih skroz sivo.

Sportista

Pol: Muško, ali može i žensko

Gde sede: U zadnjem delu učionice

Kratak opis: Najbolji u sportu koji treniraju, užasno talentovani, bar tako kažu i misle za sebe. Smatraju da su dar od Boga, i da bi ova planeta bez njih propala. Uglavnom su fensi, i uveče u gradu obavezno moraju da budu viđeni sa nekim alkoholom, bilo uživo, bilo na slici na fejsbuku. Na sport ih verovatno forsira tata sa malo većim novčanikom. Veoma primitivni ljudi, kad odrastu će u njihovom braku muškarci raditi, i zauvek biti nesrećni zbog svoje neuspele karijere sportiste, a žena neće izlaziti iz kuhinje, i neće biti govora o njenom zaposlenju. Najčešće nacionalisti. Ovako su uglavnom arogantni i komplikovani za druženje, retko kad im se desi da budu normalni i prijatni.

Moderni

Pol: Ženski i muški

Gde sede: Sa sportistima najčešće

Kratak opis: Čim nešto postane moderno, oni to odmah kupe. Imaju para. Obavezno imaju po nekoliko pari air max patika, i šljaštećih majci, jer su one sad u modi. Čim nešto novo kupe, u školi svi to moraju da čekiraju, i obavezno moraju svi da čuju cenu, marku i da je to ovogodišnja kolekcija. Najčešće im nešto fali, ili imaju piskav glas, ili su niski ili debeljuškasti ili nešto takvo... Ako su pripadnici muškog pola hodaju isprseni, a ako su devojke vrckaju u svojim novim skupocenim farmerkama. Užasno su površni, i nemaju pojma nijedan predmet, i ne zanima ih ništa, a ako su ženskog pola uvek se trude previše da se dopadnu profesorima i skloni su pametovanju. Ali, pored svega ovoga, ako im zaobiđete sjajkavu jaknu, često mogi da budu dobri drugari, i umeju da slušaju. Nisu loši za sedenje s njima makar neki dan škole.

Idiot štreber

Pol: M, Ž

Gde sede: Pozadi

Kratak opis: Imaju odlične ocene od početka osnovne škole, kao mali su za ocene često plakali, a sad vole da pametuju. Pokušavaju da se dopadnu profesorima tako što će ih šarmirati zbog čega se često ispaljuju. Po ceo čas lupaju gluposti, neki profesori se smeju, neki prevrću očima. Oblače se normalno, ali su često u nekim tripovima. Do pre nekoliko godina su voleli životinje, sada su im dosadile. U jednom delu svog života moraju proživeti hipi fazu. I dalje promovišu zdrav stil života, a to što ne vole sportove i loču koka kolu, nema veze. Slušaju muziku, i gledaju filmove. Imaju malu grupu pravih prijatelja. Dok sa njima idu ulicom, izvode razne gluposti (igraju, skaču, viču... i da pevaju!). Po ceo dan pevaju neke pesme, iako, naravno, ne znaju da pevaju, i svi ih ućutkuju. Žele da pomognu svima, samo dok mogu.

Muzičari

Pol: M, Ž

Gde sede: Pozadi

Kratak opis: Moraju da prođu makar odlični zbog roditelja. Imaju iste najbolje drugare tokom celog školovanja. Imaju dugačku kosu, najčešće, i nezainteresovani su za školu. Na internetu imaju nekoliko ljudi s kojim se stalno dopisuju, nekad čak i preko telefona. Kada im slušalice nisu u ušima (prava retkost), pričaju na času. U dobrim su odnosima s razrednim, i ako su žensko, uglavnom lepo pišu, pa uvek idu sa časova da pomažu razrednom u popunjavanju dokumenata. Uvek su u polu snu, i ne bave se (uglavnom) tuđim životima. Obavezno postoji neki muzičar u njihovim životima u koje su do ušiju zaljubljeni, i nerviraju ih svi koji kažu nešto loše o njima. Ukoliko ih, ne daj Bože, gledaju uživo, ili dobiju autogram, ili čak prozbore nešto sa njima - do kraja života će se hvaliti time na pomen muzičarevog imena. Uglavnom pametni, dobri slušaoci i savetodavci.

Veseljaci

Pol: M, Ž

Gde sede: Sredina

Kratak opis: Oni su stalno veseli. Jako su duhoviti, i svi se smeju njihovim šalama. Svi ih vole. Često praktikuju da zafrkavaju, i ponekad umeju da odu predaleko s tim. I da umeju da pevaju, i da ne umeju, oni će uvek pevati. Nemaju neki definisan ukus, uglavnom slušaju sve što im se dopadne, bili to narodnjaci, ili neki tvrdi rok. Imaju više društava, svakakih ukusa, i sa svima su u dobrim odnosima. Uglavnom su odlični učenici. Na časovima, retko kad spavaju, ali u neki trenucima non stop pričaju, a nekad su mirni k'o bubice. Kad se uozbilje, mogu da budu jako dobri savetodavci i jako su pametni.

Talking machine

Pol: M, Ž

Gde sede: S veseljakom

Kratak opis: Kad ih vide, profesorima pada mrak na oči. Jedva čekaju da ih puste negde da idu. Na času ne zatvaraju usta, a jedino se ućute kad ih neko izbaci napolje. Da se razumemo, razlika između njih i prvog tipa je ta što prvi neprestano postavljaju besmislena pitanja, a sa ovim ljudima možete da komunicirate (ako dođete do reči). Na času su večito okrenuti pozadi, a ne ka tabli. Nije im u prirodi da sede normalno. Noge su im svuda, samo ne gde treba da budu. Često psuju, što je rezultat gledanja ružičaste televizije s porodicom. Jedini profesori koji su sposobni da ih vole su razredni i profesor predmeta koji pričalice vole. Uglavnom su jaki vrlo dobri. Verni su prijatelji.

Pametan dovoljan

Pol: M, Ž

Gde sede: Gde nađu mesto

Kratak opis: Ovakvih obavezno ima u svakom odeljenju. To su oni koji jedva prolaze dovoljni, i dobri, a u stvari su užasno pametni. Dakle, oni su jedni od najinteligentnijih osoba u odeljenju, ali su neviđenje lenštine. Nikad ni ne pomišljaju na otvaranje knjige, i nije ih briga za ocene. Dobro prolaze na fizičkom, i često sa sportistima nalaze dodirne tačke, ali su u stanju da sa svima porazgovaraju. Pomažu svima. Umeju da naprave velike gluposti, ali su uglavnom kul osobe.

Tihi i neprimetni

Pol: M, Ž

Gde sede: Bilo gde

Kratak opis: Povučeni. Druže se s drugom iz klupe - neprimetnim i povučenim. Mogu da budu vrlo pametni, ali i jako glupi. Ako ih upoznate, neki od njih su jako prijatni, ali vas neki zaprepaste svojom neprijatnošću. Od njih nikad ne znate šta da očekujete. Neki od njih željni 'popularnosti' pokušavaju da se dopadnu sportistima i modernima, a ako ne samo sede i ćute. Neki od njih su odlični, i vrlo dobri, a neki pak dobri, i dovoljni učenici. Zavisi od profesora, ali neki ih vole, a neki ne. Oni su ona klasična grupa: da ili ne - mogu da vam se dopadnu, a ne moraju.

Klasični štreber

Pol: M, Ž

Gde sede: Napred

Kratak opis: Klasika. Bubaju, bubaju i bubaju. U stanju su da za jedno po podne 'instaliraju' u sebe pola knjige iz biologije. Naravno, posle 6 nedelja sve to zaborave, ali je bitno da znaju za ocenjivanje. U početku ne daju nikome da prepisuje od njih, ali posle raznih napada na njihovu personu popuštaju. Profesori ih vole, i takvi najbolje prolaze u školi. Umeju da budu jako dobri prema vama ukoliko se vi normlano ophodite prema njima. Sede sa nekim koga znaju od ranije, ili s kolegom štreberom.

Uspavana lepotica

Pol: Ž

Gde sede: Pozadi, sredina

Kratak opis: Najlepša devojka u odeljenju. Neretko uobražena. Ambiciozna. Verovatno uvek ima neki talenat, ali je pitanje hoće li ga vežbati. Svi je, naravno vole, popularna je. Obavezno mora da zna da se obuče. Sad se ova grupa deli na dve podgrupe. Uobražene, i bogate i one koje su na zemlji, i zapravo pametne. Morate da pazite šta im pričate jer nikad ne znate s kojom podgrupom imate posla. Ukoliko joj kažete da je lepa, ako je uobražena misliće da ste samo još jedan od ostalih 100 koji je 'idolizuju'. A može da vam se desi da vam se i zahvali, i da pokrenete diskusiju o negi kože (o.O). Obe podvrste jako vode računa o izgledu. Ako ih pipnete prljavom rukom - vrište, ne d'o Bog da ih pipnete po licu. Mogu da budu prijatne, a mogu i da vas svojim glupostima nateraju na razmišljanje o samoubistvu.

Seljak

Pol: M, Ž

Gde sede: Guraju se pozadi, ali češće napred

Kratak opis: Pljuju. Čačkaju nos. Psuju kao kočijaši. Pogode padež iz svakog trećeg puta. Slušaju narodnjake, i opijaju se u gradu jer je to 'kul'. Nekad su u tripu Žuće Zemunca iz Otvorenih vrata, pa u školu dođu u trenerci s kajlom. Primitivni, nacionalisti... Kad krenu da pričaju poželite da vas proguta zemlja. Jako prosti, obično dolaze iz ruralnih sredina. Ne beži sa časova zbog neke lekcije, već onako - to je kul. Čitav život pokušavaju da budu kul. Neki zbog toga i propuše, ako nisu u previše 'sportski život' tripu. Njih, nažalost, ima najviše, i ima ih svuda. Ali, jako dobro slušaju.

Ja sam idiot štreber, a najbolja drugarica mi je muzičar. Najbolje se slažem s pričalicama, muzičarima i veseljacima. Najgore se slažem sa seljacima, i sportistima. Šta ste vi? Možda ste neka mešavina? Ja mislim da bi bilo najbolje da se ne pronađete nigde! :D

Ako se neko ovde pronašao, nemoj da se uvredi. I ovo je sve pomalo iskarikirano.  Ponavljam, ovaj tekst je pisan isključivo radi zabave. Verovatno se sa nekim stvarima nećete složiti, ali ovo je iz moje perspektive. Podelite svoje mišljenje u komentaru.

P.S. Ova lista je inspirisana svim drugim listama na internetu, a najviše listom Ive Tanacković o tipovima Fejsbuk korisnika. :)

Novak Đoković igra za Srbiju?

Prvo, da vam se izvinim, jer znam da se velika većina vas neće slagati sa mnom.

Drugo, nemam ništa protiv čoveka, zapravo, on mi je jedan od omiljenih tenisera.

Novak Đoković igra za Srbiju. Stvarno ne volim i ne razumem tu rečenicu. Tenis je individualni sport, na semaforu je potpisano igračevo ime, i ponekad zastavica njegove zemlje. Znači ta zastavica je sve što igrač tada radi za svoju zemlju. Okej, druga stvar je Davis Cup, tu igrači igraju prvenstveno za svoje zemlje, čak su i na semaforu napisana imena zemalja, a ne individualno igrača.

Isto tako kao kad košarkaški klub Partizan igra u Evrposkoj ligi ne igra za Srbiju, već za svoj tim, tako i Novak Đoković na US Open-u ne igra za Srbiju - već prvenstveno za sebe. Ali je košarkaška prezentacija Srbije, kao i teniska reprezentacija - nešto potpuno drugo.

Ova Novakova pobeda, kao ni ostale, neće puno poboljšati ugled Srbije.

I dalje će Srbiju vezivati za ratove, kriminalce po Nemačkoj i taksiste lopove na aerodromu. Recite da ste iz Jugoslavije, bolje ćete proći (testirano). I umesto da čekate da Novak nešto uradi, uradite nešto sami za sebe. I umesto da se trudimo da se dopadnemo strancima, potrudimo se da se dopadnemo prvim komšijama. - Branko Mitić (http://www.etfovac.com/2011/08/novak-dokovic-predstavlja-srbiju-da-li-je-zaista-tako/ <-- pročitajte celo ovde :)

Po mom mišljenju, sem minimalnog poboljšanja ugleda zemlje, i Davis Cup-a, jedino što Novak može da uradi za Srbiju jeste da donira malo novca (što već jeste - bravo!) raznim ustanovama i u humanitarne svrhe.

Ponavljam, protiv čoveka nemam ništa protiv, on mi je jedan od omiljenih sportista.

[caption id="" align="alignnone" width="500" caption="Nole osvaja US Open! Photo by: Philip Hall/USTA"][/caption]

Za kraj bih samo želeo da čestitam Novaku na pobedi u finalu US Open-a, i još fantastičnijoj pobedi u polufinalu. Nastavi da pobeđuješ! Bravo, majstore!

P.S. Nikom ne želim da solim pamet, samo me je ta rečenica u svakakvom kontekstu toliko izludela da sam morao ovde da se izluftiram. :)

The Party's Over

     I letu je došao kraaj. Jeste, i meni se plače. Sećate se kako smo na početku Osnovne škole, uvek kad se vratimo s rapusta pisali sastav na temu: Kako sam proveo letnji raspust? Nikad nisam voleo te sastave, većinom zato što skoro nikada nisam išao nigde. Kao skroz mali sam išao nekoliko puta na more, ali se toga nisam sećao. I, za vreme tih sastava sam morao da izmišljam. Jedne godine sam pred sam kraj letnjeg raspusta toliko pošizeo da su me roditelji 31. avgusta vodili u Beograd, u zoološki vrt samo da bih imao o čemu da pišem! No, da se vratim na temu. Ovaj unos će predstavljati nešto na tu foru, Kako sam proveo letnji raspust?

 
     Ne, naravno, prestanite da se pitate, nisam išao na more. Idem na more, ako mi se posreći, svake treće godine. A volim more... Volim i talase! I veoma lako crnim :3 Ove godine samo sam jednom izašao iz Petrovca. Išao sam na Beer Fest u Beogradu. Tamo sam spavao kod strica i strine u stanu, a sa mnom je pošao i moj ćale. Molio sam Boga da neko iz mog društva ide na Beer Fest, ali to se nije desilo. Bio sam prinuđen na to da idem s tatom. I, iznenađujuće, nije bilo toliko loše. Zapravo, bilo je odlično. Išao sam na 'koncerte' u sredu, četvrtak i subotu (1., 2. i 4. dan). Ona nesrećna situacija s nožem je bila u petak, dan na koji sam odlučio da je bolje da se samo šetamo gradom. Kakv instinkt! Beer Fest mi se svideo. Gledao sam Marky Ramones Blitzkrieg i ponovo su razbili! Zakasnio sam na Negativ, i bilo mi je krivo. Čuo sam samo poslednje 3 pesme. Riblja Čorba, je kao i uvek, bila smorna. -.- Simple Minds su mi bili odlični, iako sam znao samo jednu pesmu. Ali, moj highlight ovog BF-a bila je Zemlja Gruva. Obožavam ih, njihova muzika mi jako prija. I oduševili su me, mada šta se i može očekivati od benda s 12 članova na bini? Imao sam stvarno veliku želju da ih čujem uživo, i bilo mi je jako lepo. However, najveća žurka je bila za Juru Stublić i Film. Bilo je tu i starijih ljudi koji su se prisećali onih godina, ali i dečice koji su znali tekstove. I svi su đuskali, baš je bila lepa atmosfera. :) Posle tog odlaska u Beograd, kao i uvek, preporodio sam se. Užasno mi je bio potreban odlazak iz Petrovca makar na kratko.

     Sad počinje škola. Kupljene su sveske, našao sam stare knjige, sad sve to ponovo kreće. Nije meni problem da učim, problem mi pravi taj pritisak koji mi nabija škola sa sve tom decom iz odeljenja i profesorima. Sad sledi cela godina hemije, to mi najteže pada. A moram da prođem 5.00. Nabijam uspeh zbog filološkog fakulteta. Ovi prvi dani, zapravo, i nisu prošli toliko loše. Imali smo prvi čas psihologije, tome sam se radovao, i nadam se da će mi biti lako. Oduvek me je privlačila psihologija.

               Jeste li išli vi negde ovog leta? Kako je bilo?
               Ako ste išli na Beer Fest, da čujem vaše utiske?

Twisted (Male stvari koje ne podnosim)

     Znate ono kad vam se često dešava nešto što kako psihički, tako i fizički ne možete da podnesete? Ja znam. Ovo su stvari koje mene izluđuju, i koje ne mogu smireno (šta god da to značilo :P) da podnesem...

1. Paučina

     Znate ono, u stvari, možda i ne znate (ja sam visok pa mi se to često dešava), ono kad hodate ispod nekog drveća i odjednom se zalepite u paučinu. Pa, znate li? Ona vam nekad upadne u usta, nekad se zalepi u kosu, ili, najgori i najčešći scenario, skroz vam se zalepi na lice. Fuj! A stalno mi se to dešava, po mraku najčešće, i ne znam kako da preventiram, u poslednje vreme ruke guram ispred sebe i onda svu paučinu nalepim na novi džemper. -.- Krenuću da se krećem sa štapom pod rukom, taman će mi poslužiti i za kučiće, a zimi mogu i vatru da potpalim! Inače su mi pauci (čitaj: kišobrančići) dragi, mislim hvataju muve, komarce i to, ali u poslednje vreme ni to ne rade kako treba. Samo se drapam. Ništa, odsad čistim paučinu!

2. Kokice

     O-b-o-ž-a-v-a-m da jedem kokice. Kad prolazim pored onih kolica (?!) s kokicama, jedva se suzdržim. A u stanju sam da ih jedem beskrajno. Svinja sam, volim da jedem... I, onda ja tako lepo krenem u grad, prolazimo pored kokica, a one zamirišuuuu... A, ja... Ludim... 'Oću, i 'oću kokice.

       Daćete mi za 100. - Sad ona puni kesicu, a ja cupkam.
Izvoli, lepi. - Reče bakica, uvek to kaže, i zato kod nje uvek kupujem.
Hvala!

     Nastavljamo, ja kao i kad sam imao 5 godina, i sad trpam celu šaku kokica u usta. Pola kokica mi ispada... Bar će ptice imati šta da jedu. Posle nekoliko minuta, kraaaaj. Kesica je prazna. Ja krckam ona kukurzna zrnca koja se nisu otvorila. I onda ludim. Ruke maasnee, one mrvice i sve i svašta zalepljeno, a u društvu, naravno, niko nema maramicu. Bože, mi to ne koristimo. Mislim, ne koristim ni ja, ali su mi potrebne. I, tada, naravno, rade farmerke... Majka će me ubiti.

3. Milkšejk iz Meka

     Kako živim u malom, ruralnom gradu u Srbiji podrazumeva se da nema Meka. I, onda svi mi kada dođemo u Beograd obavezno idemo u Mek. Moja omiljena poslastica je milkšejk. Uvek se dvoumim koji da uzmem, ali na kraju uzmem jagodu. I to najveći. I onda pijem li pijem, oči samo što ne ispadnu... Milkšejk, k'o i uvek, prelep... Ja uživam. Prelep osećaj. Ali, posle toga, nastupaju muke. Telo mi postane teže, jedva se krećem. Stomak se naduvao, osećam se kao trudnica. Neka mučnina, kao da ću se od svakog malo jačeg mirisa ispovraćati. Više nisam ni za šta.

     Uvek kad dođem do Meka se setim toga, i bez obzira na sve to, uvek uzmem najveći... Možda u meni proradi alavi seljačić koja zna da u skorije vreme neće dolaziti u Mek, pa želi da uživa... Ma ko će me shvatiti?

_______________________________________________

     To su trenutno osećaji i situacije koje me mogu najpre iznervirati iako su sitnice, i uopšteno mi najviše smetaju. Više nijedne se ne mogu setiti, ako se budem dosetio - dodaću. Vi u komentaru slobodno predložite još nešto, i recite šta Vama najviše smeta. Nadam se da nisam previše dosadan, naporan i neinteresantan jer to i sam najviše mrzim kod ljudi.

P.S. Ova lista je inspirisana svim ostalim listama ove vrste na internetu.

P.P.S. Ne očekujte od mene odmah neke genijalne tekstove jer prvi put radim nešto ovog tipa. :)

Dobar dan!

     Zdravo, (ne)čitaoci moji!    

     Ovo je moj blog :) Puno sam razmišljao o otvaranju bloga, i isprva nisam želeo. Mislim, šta će ovom svetu još jedan blog mladog čoveka koji će kroz nekoliko godina još sazreti i verovatno promeniti svoja mišljenja? A, nisam ni znao o čemu bih pisao. I, onda pošto non stop kometarišem razne stvari s različitim ljudima, nekoliko njih mi je reklo da krenem da pišem blog. Naravno, većina njih je to rekla da ne bi morali da me slušaju, ali tad mi je sinulo, stvarno bih mogao da otvorim blog! Mislim, ja bih tako ispuštao svoje frustacije, a nikog ne bih mučio, odnosno, niko ne mora da me čita! Da zaključimo, ja otvaram blog, a vi kako hoćete... Možete, a ne morate da me čitate. Ako vam se ne dopada nemojte. Možda ću za neke od vas biti i pun gov*na, al' sve je to za ljude.

 

     Inače, ja imam 16 godina, i ja sam jedan od retkih svoje generacije koji nisu podlegli pod uticaj air max - ica, i turbo folk - tehno muzike. Naravno, ne nipodoštavam ničiji muzički ukus, samo iznosim svoje mišljenje. I pomenuo sam te patike jer su danas one postale sinonim za tzv. dizelaše i narodnjake. A, i nisu ništa posebno, jedino ako ste pešak noću imate veće šanse za preživljavanje, odnosno zaslepećete vozača blještavošću. Ne volim predstavljanja, i ne umem da se predstavim, ali ćete me upoznati kroz unose.

Čujemo se!

Pavle.