Nešto sam počeo da se blesavim. Tačnije, krenuo sam da pišem 'roman'. Ne, još uvek nikom ništa nisam pokazao jer mi je sva ta pisanija još uvek previše privatna. Krenuo sam pričom o glavnom liku, i planiram da pišem o svemu što mu se dešava, neka neobavezna radnja... mada, potajno imam još jedan trilerčić u rukavu. Ko zna? Možda Simona (lik) i ne bude živa na kraju romana, a možda se i proslavi. U stvari, ko zna 'oću li uopšte završiti taj roman?
I tako, pišem ja, i pišem, i odjednom vidim da mi sve to moje neverovatno liči na nešto što sam već pročitao. Pa obrišem. I opet ispišem skoro ceo pasus, i opet je stil pisanja neverovatno sličan, ali sada već nekom drugom piscu, iiiii opet izbrišem. A, onda sam se zapitao; da li se lični stil pisanja razvija iz prvobitnog kopiranja omiljenih pisaca, ili se osoba jednostavno mora roditi s nekim svojim talentom i stilom?
Sam sebe, dok pišem, hvatam kako očigledno pišem stilom konkretnih pisaca. I čim to primetim, obrišem taj deo. Međutim, krenuo sam da razmišljam o tome. Verovatno da se prvo mora kopirati da bi se postiglo nešto svoje. Ovo je skoro kao teorije nativizma i emprirzma u psihologiji. Nativizam navodi nasleđe kao jedini, i odlučujući faktor u formiranju čovekove ličnosti, što bi ovde bio veliki talenat po rođenju koji odmah ima svoj određeni stil. A teorija emprizma, koja kao faktor u formiranju ličnosti navodi uticaj sredine na čoveka, bi ovde bila originalnost nastala iz kopiranja. Ne znam, mislim da je ovde taj neki uticaj raznih pisaca mnogo verovatniji za formiranje ličnog stila nego samo neki veliki talenat. Ne! Znate šta?! Setio sam se strukturalizma! On navodi i nasleđe (fizičko i psihičko), i uticaj sredine na formiranje čovekove ličnosti. Zapravo, ova teorija ima najviše pristalica, a i jeste najrealnija. Na kraju, recimo da je potreban i talenat, ali i neko kopiranje raznih pisačkih stilova da bi se formirao lični stil pisanja jedne ličnosti.
Eto, bilo je jednostavno, više neću da brišem, čak iako mi zaliči na nekoga. Ipak mi je ovo prvi roman! Daa, voleo bih da budem pisac, iako nema 'leba od toga, ili bih voleo da budem urednik knjiga, a sanjam i o otvaranju sopstvene izdavačke kuće knjiga. A, opet, mogu i da ostanem na sopstvenom fahu pa da prevodim knjige... Težak je život nas umetnika! :)
Šta vi mislite o svemu ovome? Jeste li i vi u početku kopirali? Mislite li da se stil stvarno razvija iz kopiranja, ili podržavate teoriju talenta i stila po rođenju? Možda ste ipak za univerzalu?
Bajdvej, još uvek sam živ. Škola ide odlično, iiiii baaaš dugo nisam pisao! :)
I tako, pišem ja, i pišem, i odjednom vidim da mi sve to moje neverovatno liči na nešto što sam već pročitao. Pa obrišem. I opet ispišem skoro ceo pasus, i opet je stil pisanja neverovatno sličan, ali sada već nekom drugom piscu, iiiii opet izbrišem. A, onda sam se zapitao; da li se lični stil pisanja razvija iz prvobitnog kopiranja omiljenih pisaca, ili se osoba jednostavno mora roditi s nekim svojim talentom i stilom?
Sam sebe, dok pišem, hvatam kako očigledno pišem stilom konkretnih pisaca. I čim to primetim, obrišem taj deo. Međutim, krenuo sam da razmišljam o tome. Verovatno da se prvo mora kopirati da bi se postiglo nešto svoje. Ovo je skoro kao teorije nativizma i emprirzma u psihologiji. Nativizam navodi nasleđe kao jedini, i odlučujući faktor u formiranju čovekove ličnosti, što bi ovde bio veliki talenat po rođenju koji odmah ima svoj određeni stil. A teorija emprizma, koja kao faktor u formiranju ličnosti navodi uticaj sredine na čoveka, bi ovde bila originalnost nastala iz kopiranja. Ne znam, mislim da je ovde taj neki uticaj raznih pisaca mnogo verovatniji za formiranje ličnog stila nego samo neki veliki talenat. Ne! Znate šta?! Setio sam se strukturalizma! On navodi i nasleđe (fizičko i psihičko), i uticaj sredine na formiranje čovekove ličnosti. Zapravo, ova teorija ima najviše pristalica, a i jeste najrealnija. Na kraju, recimo da je potreban i talenat, ali i neko kopiranje raznih pisačkih stilova da bi se formirao lični stil pisanja jedne ličnosti.
Eto, bilo je jednostavno, više neću da brišem, čak iako mi zaliči na nekoga. Ipak mi je ovo prvi roman! Daa, voleo bih da budem pisac, iako nema 'leba od toga, ili bih voleo da budem urednik knjiga, a sanjam i o otvaranju sopstvene izdavačke kuće knjiga. A, opet, mogu i da ostanem na sopstvenom fahu pa da prevodim knjige... Težak je život nas umetnika! :)
Šta vi mislite o svemu ovome? Jeste li i vi u početku kopirali? Mislite li da se stil stvarno razvija iz kopiranja, ili podržavate teoriju talenta i stila po rođenju? Možda ste ipak za univerzalu?
Bajdvej, još uvek sam živ. Škola ide odlično, iiiii baaaš dugo nisam pisao! :)
0 comments:
Post a Comment